Nemate flash player / You don't have flash player

Giraglia Rolex cup 2008

San Trope - Đenova 8-14 jun 2008

Rano jutro iznad San Tropea jedanaestog juna 2008. Vazduh miriše na još jedan u nizu vrelih letnjih dana na Azurnoj obali. U gradskoj marini, 206 brodova mirno čeka. Sve je tiho, samo se tu i tamo čuje lupanje ispalog alata. Najavljeni start u 11 je odložen. Čekamo... Napetost raste... U 13 sati, sa koplja regatnog odbora, uz pucanj pištolja, koji kvari sad već neprijatnu tišinu, zaviorila se "Follow Me" zastava, pozivajući sve takmičare da izađu na vodu. Tišina je prekinuta. Jedrilice, jedna po jedna, užurbano, napuštaju dokove marine, ne bi li bile što bliže centru događanja, regatnom brodu. Vetra i dalje nema...

Čini se da će ovo biti veoma naporna trka i da će nas sunce nemilice pržiti na 243 milje dugačkoj ruti. Međutim, nešto pre 15 časova, kao po komandi ili uključen na prekidač počinje da duva severozapadni vetar koji se u roku od, bezmalo, 15 minuta razduvao na 20 čvorova. Regatni brod užurbano postavlja startnu liniju. Neki brodovi podižu prednja jedra. Start je blizu. Tačno u 15 časova, regatni brod, hitcem u vazduh obeležava desetominutnu startnu proceduru. Počinje komešanje, svi se bore da zauzmu što bolju startnu poziciju. Bowmani koji su u trenutku starta oči i uši broda, stojeći na pramcu ispred svih jedara, vičući iz sveg glasa i mašući rukama pokazuju kormilarima gde imaju prolaz i kuda treba da voze. Štoperica kreće da odbrojava poslednjih deset sekundi. 3 ... 2 ... 1 ... Start. Zatežemo sva jedra i Alligator izbija u prvi plan. Silovitogazeći talase, Alligator i Voja, Truki, Peca, Kole, Miša, Poni, Slavče, Arsa, Mario, Nes i Vlada, momci iz Alligator Sailing Team-a, a sastavljeni iz JK Gemax, JK Povetarac, JK Zemun, AJK Beograd i prvi put pojačana ekipom iz JK Neoplanta iz Novog sada, ćutke, glavama podignutim prema jedrima, počinju da pišu istroiju Srpskog jedrenja.

Giraglia Rolex Cup je prestižna Off-Shore regata krstaša koja se pod pokroviteljstvom Rolex-a, a u organizaciji Yacht Club Italiano i La Societe Nautique de St Tropez, organizuje svake godinepočev od 1953. Isprva samo "Giraglia" (Điralja), tokom godina regata je stekla status GiragliaRolex Cup-a, jednonedeljnog događaja otvorenog za krstaše. Cela manifestacija se sastoji od trka u Sen Trope zalivu koje se odigravaju u prva tri dana, da bi četvrtog dana startovala velika trka iz istorijske luke, San Tropea, oko ostrva La Formique, preko mora pa oko Giraglie, stenovitog ostrvca na samom severu Korzike, sa ciljem u Đenovi, u ukupnoj dužini od 243 nautičke milje (450km).

Vozimo orcu (kretanje u vetar) do La Formique. More se podiglo. Alligator silovito gazi more,ali svaki udarac u talas čini da voda prelije palubu. Dobra odeća je veoma značajna, bezobzira na toplo letnje vreme. Ispred nas se izdvaja grupa maxija prevođena Alfa Romeom.Trudimo se da održimo priključak sa vodećom grupom. Teško napredovanje u jedrenju uvetar čini da vreme sporo teče. Nikako da stignemo do ostrva. Vetar pojačava, more se podiže. Par sati po startu, na radiju se čuje MayDay, poziv u pomoć. Kasnije smo saznali da je silina mora jednom od brodova slomila kobilicu napravivši veliki otvor na trupu. Brod je potonuo, ali se zahvaljujući svojoj staloženosti i pre svega odličnoj organizaciji i brzoj reakciji spasilačke službe, kompletna posada spasila bez ikakvih posledica. Regatni odbor uviđa da borba sa morem postaje teška za većinu brodova i skraćije orcu.

Okrećemo oko ostrvca ispred La Formique, negde oko 17h, i nastavljamo regatu sa vetrom u pola krme. Dižemo 180m² veliki đenaker i ... Alligator poleće. Vrlo brzo dostižemo brzinu od 15 čvorova, što je za jedrilicu jako velika brzina. Alligator nemilosrdno para more, ostavljajući za sobom brazdu koja preseca talase. Krmeni talas, koji se podiže iza broda koji glisira, je daleko iza nas. Situacija postaje već viđena. Ispred nas je grupa od nekolicine maxija, iza nas je velika grupa raznih jedrilica, a mi smo, sami, u sredini. Neprestajno radimo na trimu jedara kako bi u svakom momentu vetar imao najveći mogući pritisak na jedra, a samim tim brod najveću brzinu.

Sunce polako nestaje na horizontu. Radna atmosfera na brodu, bez mnogo priče. Momci sa pramca mirno sede na boku broda održavajući njegov stabilitet. I onda iznenada, strahovit prasak zapara zrak! Naglo gubimo brzinu. Peh, genaker je eksplodirao, pocepao se. Zamormaterijala i prevelika površina jedra za tu jačinu u tom trenutku, ali želja za pobedom je jača od realnosti. Munjevito spuštamo ostatke ovog jedra i dižemo drugi. Brzo nastavljamo dalje ne gubeći mnogo vremena i poziciju koju smo stekli.

Kako pada noć tako i vetar pojačava. Sa jačim vetrom raste i brzina broda. Krv puna adrenalina silovito pumpa venama. Vetar dostiže 30 čvorova, brod se kreće neverovatnih 17.4 čvora, što nam je bila maksimalna izmerena brzina.

Noć je. Mlad mesec pokušava da se probije između oblaka. Vetar ne stišava. Daleko na horizontu iza nas vide se svetla brodova koji nas slede. Vidljivost je minimalna. Sva čula su napregnuta. U jednom trenutku brod naglo usporava. Otpor na kormilu je strahovito veliki.Kormilar se svom snagom bori da održi brod u kursu. Ne sme dozvoliti da krene u prihvatanje, jer po ovako jakom vetru i sa ovoliko podignutih jedara, jedino što nam se tada može desiti je da se prevrnemo, a to nije dobro. Nešto smo zakačili kobilicom na sred mora. Gledamo jedra, jarbol, sajle. Sve je, hvala Bogu, izdržalo udar. Otpor na kormilu postaje sve veći i preti da slomi list kormila. Pokušavamo čakljom da otkačimo to što smo zakačili, ali to je nemoguće po ovakvom moru i brzini broda. Sledi komanda: "Sva jedra dole". Brod bezpogona ostaje na milost ili nemilost moru. Talasi nas bacaju na sve strane. Nastaje potragaza ronilačkom opremom. Voja se vezuje konopom, silazi u more pokušavajući da vidi šta se dogodilo. Ukoliko bi se bilo šta desilo ovom užetu, pitanje je da li bi u uslovima mrklog mraka i nevremena u najavi uspeli da pronađemo Voju u vodi.

Trenutci isčekivanja. Svaki put kad talas udari o brod napetost i briga za čoveka ispod broda raste. Uz pomoć jakog ljuljanja broda, uzrokovanog velikim talasima uspeva da oslobodibrod. Posle velike borbe sa talasima i nemirnim, hladnim morem, dižemo jedra i nastavljamo dalje. Ona svetla sa horizonta iza broda, nalaze se sada ispred nas. Nekolicina brodova nasje obišla dok smo se borili sa mrežom. Razlog više da naše jedrenje postane još mnogo agresivnije, na ivici izdržljivosti broda, jedara, jarbola i ljudi. Sve njih ponovo stižemo i prestižemo do jutra.

Sviće. Na horizontu se vide obrisi svetionika na Điralji. U 7:26, 12. juna, obilazimo ostrvo. Prebacujemo jedra na drugu stranu i nastavljamo da vozimo put Đenove sa vetrom u bok.

Kako se dan približavao podnevu, tako se vetar smirivao, da bi na 15 milja od Đenove u 3 posle podne potpuno stao i ostavio nas da se pržimo na suncu. Eol je posle napornog dana i noći zaspao i ... najveći neprijatelj jedriličara, bezvetrica nastupa. Još nam je samo ovo falilo pa da imamo kompletan doživljaj. Vreme teče, znoj peče oči, zvezda nemilosrdno prži. More se za kratko vreme smirilo i sad je kao ogledalo. Nervoza raste. Ulazimo u struju, kojanas vraća nazad. Očaj ... Brodovi koji su bili iza nas polako stižu i staju u istu "rupu" u kojoj se mi nalazimo. I dalje smo u prvom planu te grupe. Brojim negde oko 30 brodova, i svistoje, i svi čekaju... Velika užarena lopta se približava horizontu. Imam utisak da će more proključati kada ga bude dotakla. Onog trenutka kada je i poslednji obris sunca nestao izahorizonta, zbog razlike u brzini hlađenja između kopna i mora, počela je da duva "termika".

Pehovi se i dalje nastavljaju. Vetar stiže po levom boku, a ne iz očekivanog pravca i u roku od 5 min, cela leva strana, a to je 18 brodova, ulaze pre nas. U 21:30, kao trideseti prolazimo kroz clij.

Doček u Đenovi je bio sjajan. U maniru dobrih domaćina, Italijani su organizovali smeštaj na vezu isred kluba kao i hranu i piće za iscrpljene takmičare. Naši utisci i dalje ne mogu da se smire. Nedostatak sreće i pehovi su, i dalje, kapetanu Voji u neizbrisivim mislima. Mada,sama činjenica da je jedan srpski tim učestvovao na ovako prestižnom takmičenju nije mala, a da je u konkurenciji 206 brodova osvojio 30-to mesto, sa svim pehovima koje je imao, je sjajna. Nadam se da ćemo i sledeće godine učestvovati na ovom takmičenju, ali sa ciljem ostvarenja još boljeg plasmana.

Iz ugla mornara Alligator Sailing Team-a Mitrović Vladimira

Galerija fotografija