Nemate flash player / You don't have flash player

Terra da Mare, 30. april 2008.

Terra da Mare je jedriličarski događaj u organizaciji univerzitetskog sportskog centra u Bariju. Planirano je da se vozi Off-Shore trka dužine 105NM od Barija do Herceg Novog, a potom u Herceg Novskom zalivu izveze trougao dužine 13NM.

Na put krećemo u vaskršnje veče. Vreme je mirno, ali mora ima od pređašnjeg Juga. Vozimo motorom celu noć. Maximalna brzina je 7 čvorova, ali pri nailasku na talas ume da padne i na 5, a talasa ima mnogo. Menjamo se na kormilu, tako da su uvek dvojica napolju i voze brod. U rano jutro na horizontu se nazire Italijanska obala. Počinje da „radi termika" i sa laganim zapadnim vetrom orcamo pravo u luku Bari.

U jednom trenutku na brodu se čuje neprijatan tresak. Isprva sam pomislio da smo kobilicom udarili u nešto. Ispostavilo se da je pukao patarac. Srećom je bilo podignuto glavno jedro koje je, koliko toliko, držalo jarbol da ne ode unapred. Stajemo u vetar, dotežemo zavetrinski patarac, spuštamo glavno jedro i nastavljamo da jedrimo na flok, ali se pomažemo motorom. U sledećem momentu, uz strašan prasak iz kabine brod počinje da se puni vodom, a iz kabine izbija dim. Šta je sad? Ispostavilo se da prigušivač na auspuhu nije bio dobro dimenzionisan za novi motor, te nije mogao da primi veći pritisak izduvnih gasova i posle dvanestočasovne neprekidne vožnje je posustao. S obzirom da kroz isti sistem ide i voda za hlađenje, umesto u moru završavala je u brodu. Brzo smo sredili prigušivač i nastavili dalje.

Da to ne bude sve od malera, pobrinula se i pogranična policija. Naime, pošto smo pristali u marinu, lučke vlasti nam, zbog toga što nismo imali Italijanske vize, nisu dozvolile napuštanje marine. Ovo je prvi put do sada da su italijanske vlasti tražile vize pomorcima, pogotovo ne onima koji dolaze na organizovanu regatu. Osecali smo se ko u logoru. Ali, taj dan smo iskoristili da bi uradili finalne pripreme broda, za regatu. Ispolirali smo podvodni deo korita, zamenili prekinuti patarac, rearanžirali teret na brodu i uradili gomilu sitnica.

Sutradan smo dobili vize od lučkih vlasti i slobodan dan iskoristili za bavljenje turizmom.

Start je zakazan za sredu 30.04 u 15h. Već od ranog jutra u marini se čula graja ljudi koji su pripremali svoje brodove. Pakovala su se i prepakivala jedra, proveravali konopi. Nešto pre 15h jedana po jedana, jedrilice kreću da isplovljavaju iz marine. Na startu se nalazi 29 brodova od kojih jedan maxi od 24m i pet od 17m . Duvao je Istočni vetar brzine do 20 čvorova.

Tačno u 15h sviran je start. Startovali smo prvi, međutim ovi veliki brodovi su nas veoma brzo prestigli tako da smo pali na 5 mesto. Ovako jak vetar pogoduje velikim i teškim brodovima jer sa takvim pritiskom vetra na jedra oni prosto, u jedrličarskom žargonu, „legnu na vodenu liniju" i mi im realno ne možemo ništa, ali boj ne bije samo junačko oružje. Bitka se bije do kraja. Punimo privetrinski balast vodom kako bi ispravili brod. Alligator se stabilisao i nemilosrdo razbija talase. Ali to nije dobro za nas pramčane jer svaki talas na koji se ne popne brod, završi nama u krilu, a noć je duga.

Za dana smo imali čistu orcu. Naše šanse da popravimo poziciju su bile samo ako blagovremeno trimujemo jedra, koristimo talase i vozimo najkraćim mogućim putem. Na Garminovom ploteru GPS Map 4008 ucrtavamo najbolju rutu i puštamo ga da nam on bude vodilja.

Tokom noći vetar pojačava na 24 čvora i menja pravac na Jug – Jugoistok. U našem slučaju to nam je bočni vetar koji nam i dalje omogućava da vozimo kurs na Herceg Novi. U mrklom mraku menjamo prednje jedro (flok). Vodimo računa da neko ne ispadne u more, jer bi to bilo kobno po njega. Promenom vetra menja se i brzina broda tako da Alligator sada dostiže 10 čvorova, a u pojedinim momentima brzina se penjala i na 13. More je sve veće i sve češće zaliva palubu tako da je deo posade koji sedi na boku broda i svojom težinom ispravlja brod, u potpunosti mokar. Ledeni talasi dolaze sa boka i prskaju pravo u lice. Voda uspeva da nađe put između kože i manžetne, čak i da se popne uz nogavicu sa unutračnje strane odela. Hladan vetar čini situaciju još gorom. Jako je važno na brodu pravilno rasporediti težine i što manje ih remetiti tokom trke, tako da nepomično sedimo na pramcu, svako na svom mestu, i stoički podnosimo more. Pitam se odakle nam tolika snaga i upornost?

Drugog sata po ponoći na horizontu počinju da se navlače gusti oblaci. Nastaje ogromno crnilo. Trebalo bi da ugledamo Crnogorsku obalu, ali se ona ne vidi. Kada se ovako navuku oblaci postoje dve solucije: ili će nastati Neverin ili će vetar stati, a pasti kiša. I ... vetar polako slabi i menja pravac. Tu se pojavljuje šansa Alligatoru. Brzo reagujemo na promenu trimovanjem jedara, praznimo balast jer nam je u ovom trenutku nepotreban teret. Uspevamo da na samom ulasku u Bokokotorski zaliv prestignemo dvojicu velikih i u 3h i 25min prolazimo kroz cilj kao trećeplasirani u realnom vremenu, a prvi u klasi. Isplatila se upornost, jer se uz dobar rezultat lakse zaboravi hladnoca i talasi koji su nas polivali celu noć.

S obzirom da je ceo dan pred nama, provodimo ga u odmoru i psihološkim pripremama za drugu trku. Sutradan se vozio trougao po Hercegnovskom zalivu. Jutro je osvanulo toplo, a termika je ovoga puta zaostala. U zalivu je more mirno i ravno kao ulje. Nema naznaka da će dunuti vetar. Bezvetrica je, mislim, najveći neprijatelj jedriličara. Bez obzira na stanje vetra sviran je start i mi uspevamo da startujemo u prvom planu i na iglene uši izbegavamo da se nađemo u sendviču između velikog čarteraša bez kontrole i usidrenog regatnog broda. Bilo je čupavo, Voja je majstorski provozao slalom između njih maksimalno koristeći odlične manevarske sposobnosti broda. Ispred nas Džedaj, brod crnogorske posade koju predvodi kormilar Keković, jezdi po bezvetrici kao da duvaju najljući tajfuni. Taj brod je pravljen i opremljen za jedrenje na laganim vetrovima tako da se čini da je došlo njegovih 5 minuta. Franovići na svom UFO-u su nam tu negde za petama, a za njima ostatak flote. Stvara se situacija veoma slična Tivatskoj regati. Prva trojka se izdvaja od ostatka flote. Vozimo drifter koji nema dovoljno vetra da bi dobio formu. Pokušavamo kriveći brod na zavetrinsku stranu da napravimo da on od svoje težine napravi oblik i ... čekamo, gledamo vodu ne bi li zapazili i najmanji povetarac u najavi i pokušali da ga iskoristimo kad dođe, ako dođe do nas.

Vreme sporo prolazi, zvezda nemilosrdno peče, krećemo se jedva merljivim brzinama, a posada na brodu je kao uvoštena jer i najmanji pokret čoveka na brodu bi mogao da poremeti nešto i zaustavi brod. Džedaj počinje polako da se naginje na bok, da li to dolazi vetar? I da ... tamna linija kojom se vetar ocrtava na površini vode hrli prema Alligatoru. Drifter se puni. Krenuli smo. Džedaj neprestano posmatra Alligatora kako bi mu parirao i sprečio da ga prestigne. Počinje match race. Vetar okreće na pola krme. Dižemo najveći genaker i eto brzine. Džedaj isto diže genaker. Menjamo taktiku i odlučujemo da direktno, sa obale, napadnemo bovu. Džedaj odlazi na vodu, tražeći brži i jači vetar ali se odaljava od bove. Bovu okrećemo za dužinu broda ispred njih. Genaker menjamo 3DL flokom i krećemo u orcu prema cilju. Iz nekoliko bordaža, vodeći računa o brodovima koji pokušavaju da nam ugroze poziciju, prolazimo kroz cilj kao prvi u generalnom plasmanu i u klasi.

Ne možemo da ne spomenemo odličnu i bogatu organizaciju ekipe iz Crne Gore, predvođenu porodicom Dabović. Dodela nagrada je bila na evropskom nivou u kuli Hercegnovskog starog grada, dok se fešta, uz muziku, jelo i piće, kako to i dolikuje ovakvoj manifestaciji, nastavila do sitnih sati u gradskoj kafani. I to je deo jedrenja.

Alligator sailing team čeka putovanje na Komišku regatu (Split – Komiža – Split) i odmah posle toga, Alligator kreće na veliki put od 2500NM preko Mediterana, na Giraglija Rolex Cup koji će se održati od 8. do 14. Juna u San Tropeu i Genovi.