Nemate flash player / You don't have flash player

Marinada 2009 Alligatori opet prvi!

Počela je nova jedriličarska sezona za srpski ALLIGATOR sailling team. U subotu 16.05.09. je u Izoli vožena prestižna regata pod nazivom "MARINADA 09". Izola je jedna od opština Obalno-Kraške regije u drzavi Slovenija. Sedište opštine je istoimeni gradić Izola. Zauzima površinu od 28.6 km/2. Jedna je od tri opštine Slovenije sa izlaskom na Jadransko more, i sa priznatom italijanskom manjinom. Gusto je naseljena, posebno deo uz more. Grad je mirno i lepo mesto za odmor. Na Velikom trgu postoji "Muzej ladijeskega modelarstva". Nekadašnji ribarski gradić, danas je važan nauticki centar. Svakog septembra organizuje "IZOLA BOAT SHOW", koji je veoma posećen, a u"Izola yacht" centru možete izabrati jedrilicu po svom ukusu. Ono sto posebno krasi lepi gradić su ljubazni ljudi, kao i dominantna "Marina Izola". Velika, lepa i čista nautička baza raspolaže kompletnim sadržajem, servisom i parking prostorom; Preko 700 vezova, velika dizalica, prodavnica za nautičare, jedriličarski klub, kafe i restorani. Toaleti su uredni i lepo opremnjeni. Rekao bih prava moderna marina. Tu mozete čuvati i održavati svoj brod; zaposleni u marini su odgovorni i pouzdani. Napomenuo bih da je"MARINA IZOLA"prva, i za sada jedina koja je podržala ALLIGATOR SAILING TEAM u vidu sponzorstva.

 

Vikend u Izoli je za ALLIGATOR SAILING TEAM počeo užurbanim pripremama za predstojeću trku. Sa puno emocija, nadanja i očekivanja, dan ranije pripremili smo brod. Znali smo da nas očekuje velika borba i mnogo iskušenja. Na start regate izašlo je 106 brodova sa svojim posadama.Pored MAXI brodova,bilo je i "rasnih" trkaca iz OPEN kategorije, klase koju vozi tim iz Srbije. Bila je to nasa treca regata koju smo vozili sa novim brodom RC 44. Nazvali smo ga "ALLIGATOR 2". To je brod vrhunskih performansi, no treba ga upoznati, a za to potrebno je vreme, te kada ga u potpunosti opremimo i završimo, ocekujemo da cemo neko vreme voditi borbu na regatnom polju za najvisi plasman, kako u svojoj klasi, tako i u generalnom poretku. Kako brod jos ispitujemo i upoznajemo, pitali smo se šta će nam trka doneti, s obzirom na jaku konkurenciju. Samo polje za nas je novo i jos nepoznanica. Treba upoznati struje i vetrove koji duvaju u tom akvatorijumu, i tada se upustiti u trku sa jakim ekipama i vrsnim jedrilicarima, kakvih je na trci bilo u velikom broju. Vrlo uzbudjen,a verujem i ostali u posadi, izašli smo na vodu. Ovu trku vozimo bez Trukija na glavnom jedru. Nije mogao da krene sa nama i pomogne nam u borbi za što bolji plasman. Voja, Peca, Arsa, Dule, Nes, Ceda, Veljko, Muti i ja, potpisnik ovih redova, pogledom pratimo visoke jarbole i velika jedra konkurencije. Veliki i brzi brodovi inpozantno izgledaju na vodi, no vremenski uslovi pomalo nama "idu na ruku". Vetar nije velike jačine, te veliki ne mogu tek tako nas manje da ostave i odu sa vetrom. Videli smo svoju šansu. Manji brodovi su sporiji od velikih MAXI-ja, no brže rade manevre. To cemo iskoristiti. Adrenalin raste; dat je signal 5 minuta, i od tog trenutka svi brodovi se namestaju da zauzmu najbolju poziciju za start. Uzbudjenje je veliko; pet, četri, tri, dva, jedan-START. U gužvi se, po pravilu, odlično snalazimo i startujemo medju prvima. Zategnutim jedrima za punu orcu, krenuli smo ka prvoj bovi. Svi su ispod nas; punim jedrima grabimo napred. Pogledi su usmereni ka pučini, gde je bova? Trudimo se da najkraćim putem stignemo do nje. Brod odlicno ide u orcu /jedrenje ostro u vetar /; stvaramo razliku izmedju nas i ostalih takmičara. Do prve oznake brodovi uspevaju da nas prate, a nakon obilaska oko oznake, dižemo genaker i krećemo niz vetar. Uz nas je jedrilica "AMIS"; sa nama su u istoj klasi. Na brodu je mlada posada iz Slovenije, vešti su i brži. Imaju veliki genaker, veći nego nas i uspevaju da nas prate. Sve vreme pratimo gde su, pazeći da održimo stečenu prednost. Dolazimo do nove bove, dižemo djenovu i ponovo oštro idemo u vetar. "AMIS" posustaje, no u poteru za nama kreće MAXI brod "SHAINING". Znamo da je to jedan od najbržih brodova na Jadranu, te počinjem da se pitam da li ćemo uspeti do kraja trke održati stečenu razliku. Prednost je velika, no ako vetar pojača, niko ga nece zaustaviti. Kada se njegova velika jedra napune vetrom i brod legne na svoju dugu vodenu liniju, samo cemo ga ispratiti pogledom. Vozimo ka cilju, koji se nalazi ispred marine "PORTOROŽ". MAXI je sve bliži, no ostale posade su daleko iza nas. Vec vidimo da smo prvi u klasi, no željni smo pobede u ukupnom plasmanu. Prolazimo Piran, po meni najlepsi grad na slovenačkoj obali, no nemamo vremena da uživamo u njegovoj lepoti dok ga posmatramo sa vode. Očekuje nas obilazak oko oznake i vožnja u krmu. Uvežbanim manevrom krećemo da podižemo genaker, no podigač genakera se zaglavljuje u jarbolu. Tada nastaju problemi. Umesto da radnju podizanja velikog jedra obavimo u najkracem vremenu i da nas ono odvede do pobede, podigač se zaglavljuje u jarbolu. Italijanski proizvodjač jarbola nije to rešio na dobar nacin; podigač se zaglavio izmedju koloturnika i jarbola. Umesto da se radnja obavi na naj brži nacin, radnja je trajala minutima, dok je vreme curilo. Na brodu neverica. Ne mozemo da verujemo šta nam se dogadja. Skačemo sa svojih pozicija i hitamo da pomognemo. Na silu podižemo genaker, no puno vremena je izgubljeno. Sva stečena prednost je bila izgubljena. Na brodu bes i panika; MAXI nam je za vratom. Kako je moguće parirati tolikoj grdosiji? Šta uciniti? Pravimo manevar i idemo desno, oni voze uz obalu. Nismo znali vodene struje i uslove koji vladaju u tom delu zaliva, još ih nismo upoznali, što će se kasnije pokazati kao presudno za trku. MAXI koristi vodenu struju, koja ide uz obalu i potpuno smanjuje našu prednost. Pa zar da se to desi pred samim ciljem, pitam se? Vozimo brod uz brod. Izgledamo mali u poredjenju sa veličinom jednog MAXI-ja. Pokušavamo manevrima da nešto učinimo; smenjuju se okreti. Opet vozimo bok uz bok. Ispred nas imamo prepreku, tražimo vodu /prvenstvo prolaza /, no protivnik ne reaguje. Sa njihovog broda se čuje kako neko viče:"Ne puštaj, vozi, ne puštaj ih!". Prilazimo cilju; idemo maksimalno u vetar, brodovi samo što se ne dodiruju. MAXI nas ne pušta, stisnuti izmedju broda i obale, nemamo izbora. Obuzima nas očaj; zar da sada izgubimo duel kada smo vodili tokom cele trke? Sa obale čuje se navijanje; kao manji brod imamo podršku publike. Svi viču, na oba broda panika. Ko će prvi proći kroz cilj? Pravimo zajedno okret, prilazimo cilju. Sa regatnog broda čuje se signal. Kraj trke. MAXI svojom veličinom prvi prolazi liniju cilja. Nekoliko metara delilo nas je od pobede. Na njihovom brodu neopisiva radost, na našem tajac. Publika na cilju ovacijama nagradjuje naše pokušaje da se izborimo sa MAXI brodom i zahvalna za uzbudljivu borbu koja je vodjena pred njihovim očima, dugo je pozdravljala obe ekipe. Ostali brodovi bili su daleko iza nas. Ostalo nam je da žalimo sto nismo iskoristili šansu i ukazanu priliku, da pobedimo brod takvih karakteristika i, uz malo sportske sreće, uknjižimo pobedu u ukupnom poretku. Uz velike pohvale i čestitke za pokazano jedrenje, osvojili smo dva lepa pehara; jedan za prvo mesto u klasi, a drugi smo dobili za drugo mesto u ukupnom plasmanu.

Potrebno je još puno rada i truda oko broda, no skupimo li sredstva, očekujemo jos puno lepih rezultata u narednim takmičenjima. Sa postojanjem sponzora, bilo bi mnogo lakse. Entuzijazam nas ne napusta.

Kosta Veljovski

Galerija fotografija