Nemate flash player / You don't have flash player

Bernetti 2012.

 Start je bio zakazan u 9:30, što je izuzetno rano. Moramo da ustanemo u 6h, još uvek je mrak, vlaga i hladno. Sve se mora izorganizovati i pokrenuti. Obično u rano jutro duva bura, a bura hladna, kada dođe sa Alpa. Kada siđe dole nije prijatno, ali je sastavni deo naše priče. Start je bio tačno u pola 10, po buri.

To je nama krmeni vetar! Izuzetno je problematično isplanirati i tako startovati, zato što se startuje niz vetar a to je veliki problem, zato što te on može izgurati da prestupiš, a ako se prestupi nema vraćanja. Pod jedan - tu učestvuje preko 300 brodova i ni malo nije lako, vratiti se na start. Pod dva - pravilo desnih uzda - to retko ko ispoštuje! Dovoljno je da samo jedna posada ne krene desnim uzdama, da krene levo niz vetar! Nema ti stajanja, onda su lupanja i udaranja, što je i bilo! Čim startuješ prelaziš na leve uzde i imaš direktan pravac ka cilju, ali svi moraju da startuju desnim uzdama.

Kao i svaki put, taj start snimiti, to doživeti na vodi, tu vrisku, ciku, traženje prednosti, ljudi koji okreću, a ne znaju gde okreću i šta rade, uopšte ne mogu da registruju gde su! To je haos, haos u glavi, u mozgu!!!

Fenomenalno smo startovali! Napraviti krug u zadnjoj minuti, na liniji naći tako mali prostor za taj krug, napraviti krug, a da ne prestupiš. Bukvalno smo u pucnju starta prešli vodenu liniju, i u momentu kada smo videli da imamo samo tri broda iznad nas koji nas pokrivaju, i da oni letaju, tog momenta smo mi dizali geneker. I sad dižeš genaker, on te pokrio, ideš i ti, ide i on, i gledaš još samo jedan metar, da li ćemo uspeti da se izvučemo, i dobijemo čist vetar, a to - dići genaker, ta operacija na desnim uzdama, na levoj strani, a onda bukvalno u delićima sekunde, to sve mora da bude na drugoj strani. Podići genaker od 189 metara kvadratnih, u baš toj sekundi, je ozbiljan posao, ali to je tim! Aligatori su izgurali tu operaciju fenomenalno. Taktika fenomenalna, carski odrađeno.

Kada smo dobili čist vetar, tad je i Petar odahnuo, i rekao: - Sad pun gas, momci!

 

Onda vidiš kako se odvajaš od grupe. Daleko od nas je bio Shining. Izleteo kao da ga je neko iz praćke izbacio, kao što smo i mi uradili. Ploviš jedno dvadesetak minuta, pola sata, i tek onda počinju da te sustižu veliki brodovi, da te pristiže Maxi Jena i naravno Gasprom Esimit, da te tek onda stižu, posle 20 minuta trke.

Ne znam kako objasniti ljudima, koji ovo čitaju, šta znači prividni vetar na brodu. To je najvažniji vetar u jedrenju! Imaš realni vetar, to je ono odakle duva, a onda imaš brzinu broda, a onda sabereš prvu i drugu brzinu i dobiješ treću brzinu i ta treća brzina se zove prividni vetar, koji brod sam sebi pravi. Ovi divovi imaju toliko velik i jak taj prividni vetar da oni uopšte nemaju genaker na brodu, oni voze drifter. Drifter je mnogo plići, kao što je flok, oni sa time idu i to je neverovatno.

Taj Esimit ima 100 stopa, a mi imamo 44. Nas je na brodu 8-10 članova posade. Kada gledaš njihovu posadu, od njih 24-25, nema nijedan da nije bar dva puta svetski prvak, ili tri puta olimpijski pobednik! Toliko jaka posada, krem najjačih mogućih ljudi, koncentrisan upravo tu. Oni su svi profi plaćeni i na tom brodu treniraju, funkcionišu, rade… Alligator u stalnoj posadi funkcioniše tako kako jeste. Finansijska sredstva su u pitanju i ništa drugo. Da toga ima, verovatno bi sve to bilo drugačije, moramo da se snalazimo u prostoru i u vremenu u kome živimo, pa sad tako nam je kako nam je.

Prošao je Esimit, iza njega ide Maxi Jena, i to daleko. Prolazi i Maxi Jena, a sa desne strane ozbiljno gazi i Shining - brod ekstremno brz i fantastičan. Shining nije u našoj kategoriji, on ima 70 stopa. U drugom plovu prethodnog dana smo se takmičili sa Shiningom, i dobio nas je za dužinu broda, a da smo polovinu regatnog polja mi bili prvi. Fantastična borba, baš smo ga namučili. Ima velikih prednosti pošto je mnogo veći od nas, on može nama ispod jedara da jedri koliko god hoće. Duži brod ima veću orcu, i on te pritiska sa donje strane, što je apsurd, jer je mnogo teško da te pritisne sa donje strane, jer mu ti uzimaš vetar, a njemu ništa ne uzimaš jer je toliko procentualno veći od nas.

Juri nas i Tutto Trieste. To je brod 55 stopa (11 stopa duži od nas), pravi trkač, fenomenalno ravno projektovan. Vozimo krmu (krmeni vetar), a on je nazad širok i leži na vodi, ima 18 članova posade, da se ne bi preturio, a ne može da nas obiđe do prve bove. Skrećemo desno zato što je bio ispod jedara, i nema veze što je 11 stopa duži, on dođe do nas, dovuče se, mi mu pobegnemo.

Okrećemo kod bove i krećemo prema Mira Mare. Vozimo genaker, a vetar počinje da menja ugao. Moramo brzo i mi da menjamo -  dižemo mali flok, a spuštamo genaker. Ludačkom brzinom su pramčani (momci na pramcu) to odradili. Fenomenalno - inače produžili bi pored bove i otišli na obalu. Ne bi stigli sve te radnje da uradimo, na tako jakom vetru, iskrivljenom brodu, pošto tu se već vozi orca, totalno iskrivljeno. Svi radovi se rade pod uglom od nekih 40-50 stepeni, što je katastrofa za stajanje a kamoli za rad. Unose se i iznose jedra, a kad vidiš da treba neku radnju da urade, spuštanje i uvlačenje floka, onda niz vetar krenemo pa šta nam Bog da, samo da bude ravnije, da to uspeju da urade. Onda kad dođe povezivanje, onda opet zaorcamo, brod iskrivljen maksimalno, oni se drže zubima, uopšte ne znam za šta, da bi sve to izvezivali pa napravimo krug, i ponovo prema otvorenom moru i tu je čista orca. Tu oko nas su ovi veliki brodovi. Tutto Trieste sa donje strane, onako bogato je pao ispod nas, ali brži brodovi odlaze, odlazi veliki Maxi Jena koji je kasnije diskvalifikovan, ne znam zbog čega! Okrećemo još jednu bovu i pravo idemo na cilj - više nije dolazilo do nekih promena.

 

Od 7 brodova jedan je diskvalifikovan, na kraju nas je ostalo 6. 6 brodova se odvojilo od grupe i to daleko, daleko, tako da nismo videli ni neku opasnost da nas neko stigne. Pokušavali smo da stignemo ove ispred ali sa brzinom broda od 10-11, 11,5, kada ne možeš ništa da radiš brodovima koji su duplo duži od tebe, nemoguće ih je stići, ne prave nikakvu razliku, ali ipak nemaš nikakvu mogućnost da ih stigneš. Naš brod je dugačak samo 13.35, a vozimo se sve sa brodovima koji su dugački preko 20 metara.

 

Tako se završava Bernetti Cup! Veliko zadovoljstvo, puno hvale za sve članove naše posade, evo ja ću pokušati da ih sve nabrojim. Krenuću od pramca: prvi pramčani su Vladimir Švab i Veljko Radivojević, drugi red Boris Ađanski, pikmeni Veljovski Kosta i Dragomir Nikolić, flokisti Nikola i Dragan Petrović, glavno jedro Branko Vidović, Vojislav Radivojević kormilo i taktičar Podunavac Petar. To je ekipa koju stvarno treba pohvaliti i čestitati, posle toliko vremena, takav ulazak u štos, toliko preciznosti i rada, svega.

Super, prezadovoljan sam!